Проект Вячеслава Усеинова и Шамшада Абдуллаева «Сепия неупомянутости» в галерее НБУ

27 января 2017 года в Галерее изобразительного искусства НБУ прошло открытие  проекта Вячеслава (Юры) Усеинова и Шамшада Абдуллаева «Сепия неупомянутости».

Афиша

В 2015 году в беседах двух Ферганцев, художника Вячеслава  (Юры) Усеинова и поэта Шамшада Абдуллаева, родилась идея создания проекта, который бы связал судьбы людей живущих или когда-то живших в Фергане с бурным, счастливым, тревожным, и трагическим временным отрезком нашей истории.

Нет семьи, в которой бы не были фотографии далёких 30-х – 40-х и 60-х годов 20-го столетия. Без сомнения, у каждого человека, изображённого на них, своя судьба, порой, счастливая, а порой трагическая. У каждой фотографии своя история. Истории этих фотографий могут рассказать нам о тех временах в первозданном виде, без цензуры. Пока мы помним и храним такие фотографии, мы и наши потомки будем знать свои корни и свою историю.

При поддержке Швейцарского Бюро по сотрудничеству Посольства Швейцарии в Ташкенте 27 ноября 2015года в Ферганском областном краеведческом музее состоялся первый этап этого проекта. Вторым этапом проекта, должно было участие в Международном Биеннале Современного искусства в Ташкенте в октябре 2016 года, но т.к. биеннале была отменена. Проект, рассчитанный на пространство залов Галереи НБУ, решением автора, был перенесён на показ в январе 2017года.

Risha Key

Выставка словно объединяет  временные и человеческие параллели, сосредоточенные в одной точке — городе Фергана, ставшей для многих бывших и нынешних ферганцев культурным, духовным, интеллектуальным, эмоциональным пространством.

Вы будто путешествуете во времени. Пространство большого выставочного зала полностью заполнено работами и большой инсталляцией… отмечу одну, понравившуюся мне особенность: тексты к фотографиям читает сам автор — Шамшад Абдуллаев в аудиозаписи. Чтобы узнать к какому портрету относится тот или иной текст, прочитанный Шамшадом, достаточно присмотреться над какой работой загорелась лампочка.

Усеинов Вячеслав. Дедушка и бабушка Нины Петросовой. 1906. шелкография с фотографии. Усеинов Вячеслав. Папа эркина Кувандыкова со школьным музыкальным коллективом . 1961. шелкография с фотография. Усеинов Вячеслав. Семья Алишера. Бабушка и дядя. 1970. Фергана. шелкография с фотография. Усеинов Вячеслав. Семья Влада Платонова. 1965. Фергана. шелкография с фотографии. Усеинов Вячеслав. Тётя Алишера Хамидова. 1940. Фергана. шелкография с фотография.Усеинов Вячеслав. Папа и мама Натальи Андакуловой. 1965. Ташкент. шелкография с фотография.

Усеинов Вячеслав. Папа Александра Куприна. 2-й ряд, 2-й справа. 1933. Москва. шелкография с фотографии.

Усеинов Вячеслав. Папа Александра Куприна. 2-й ряд, 2-й справа. 1933. Москва. шелкография с фотографии.

Усеинов Вячеслав. Прародители Ирины Батовой. 1921. Ульяновск. шелкография с фотография. Усеинов Вячеслав. Семья Энвера Изетова. Папа, мама и младший брат. Фергана. 1945. шелкография с фотографии.Усеинов Вячеслав. Уральские девушки в одеждах своих парней. 1953. шелкография с фотографии.

Усеинов Вячеслав. Папа с дядей Курбанова Умара. 1931. шелкография с фотографии.

Усеинов Вячеслав. Папа Курбанова Умара с дядей. 1931. шелкография с фотографии.

Во время сталинских репрессий не редки были случаи, когда в семьях репрессированных вырезались фотографии осужденных или смывались их изображения.

Усеинов Вячеслав. Место старой фотографии. 1950. Фергана. шелкография с фотография.

Усеинов Вячеслав. Место старой фотографии. 1950. Фергана. шелкография с фотография.

Вставляю концепт к выставке на русском и английском языках.

О проекте «Сепия неупомянутости»

Данный проект ссылается на прошлость прошлого — вне идеологии портретируемого сходства, вне обстоятельств социального напряжения, вне субординации общественного положения, а только в смутном порыве узреть эманацию минувшего века в его избранности, запечатлеть пребывание уже покинувшей мир личности в атмосфере пройденного. Кто и кем был когда-то: рабочим, интеллигентом, комиссаром, басмачом, коммунистом и т.д. — неважно, поскольку полотна в шелкографической технике являются, по словам ферганского культуролога Александра Ивановича Куприна, свидетельствующим фактом самого искусства в его провиденческой субстанции, когда родное бывает выше истинного и справедливого, — переводом изображения в публичность, чтобы оно хотя бы для кого-нибудь стало частью обретенного времени. Как сказал Рильке, «когда-то – это сейчас».

Проект «Сепия неупомянутости» как объект экспозиции выставочного зала устанавливает своего рода почерк фотографической безымянности авторства в зазоре исторического и мифологического существования. Это почти смиренная воля высших сил приоткрыть нам мимолетность прошлого мироощущения в точке того, что это было однажды с тобой в теле отца, матери, близких друзей и родственников. Вдобавок черно-белые флюиды в экранной видимости простыней находятся в обновленной печати в неуловимом намерении современного искусства присвоить некое место пристальности, где мета мгновеннного становится вестью возможного. Тем самым лицевая статичность снимков, препарированная анонимностью царапин, вздутий, срезанностью и небрежностью темнеющих пятен, пробуждается образностью обыденного спокойствия, подлинностью неизбывного обихода. В эфире выставочного «радиовещания», в громкоговорителе из алюминиевого корпуса мы слышим мужской голос — он фокусирует нимб странноприимного случая в амальгаме потускневших снимков. Его чтение воспроизводит действие визуальной навигации по ту сторону события, «где вещи договорились до тебя считаться другими». В придачу голосовой перформанс ретранслирует позывные поэтического текста снова и снова и миметически воспроизводит метафоричность фрагмента из фильма Жана Кокто «Орфей». Следует заметить, что пиксельная сетка трафаретного оттиска на поверхности отбеленной бязи как бы вершит телесность ткани под стать библейской плащанице или савану забытого суфия и словно уподобляется одному пустому кадру, в котором хранится накрахмаленный зной первой любви. В прямоугольном зале телеграфный столб, прислоненный к металлической раме красного велосипеда, и приземистая развеска простыней на бельевых веревках укладываются в объектное представление о зримости инсталляции как о мистерии места в бессобытийности старого двора — это отклик, доносящий до нас документальный огляд в полость теплоты повсеместного умалчивания. Вглядываясь в белесость изображения, неизменно распознаешь дистанцию недосягаемой близости простых вещей, привечаемых формообразующей силой творческого акта, которая, по сути, всякий раз по-новому меняет оптику и само понимания предметов. Данный проект находится в идее необходимости зафиксировать знак самой невозможности искусства влиять на что-либо и в настоятельности поэтического волюнтаризма перекодировать себя в истоках прежней вибрации. Это внутреннее обострение фотографической материи, вовлеченной в ожидание неизбежного момента, когда воркующий воздух проявится лицом смеркающейся сепии. В довершении всего, на одной из фотографий, помнится, было деревянное крыльцо, которое в детстве даже и не замечалось, и только по истечении большого промежутка времени вдруг понимаешь, что оно было дарением незаметного промелька в тогдашнем ощущении своих родителей и близких людей. Солнечный свет, калитка, двор, соседи, рыжий пес по кличке «Кешка», виноградник, вившийся по крыше дома, комнатная прохлада в летнюю жару, арык на обочине дороги, жухлая трава вдоль тротуара, угол дома на пересечении тихих улиц, неспешный разговор с другом и т.д. Эти приметы уже проронили в наши уста сиюминутную посюсторонность пыли, опекаемой самой пылью в подношении нашего облика на алтарь портретного сходства с иными и Иным.

Текст Вячеслава (Юры) Усеинова под редакцией Шамшада Абдуллаева.

Проект Вячеслава Усеинова, Шамшада Абдуллаева.

***

About the Project “The Sepia of Non-Mention»

This project alludes to the bygones of the past, outside the ideology of the portrayed similarity, outside the circumstances of social tension, outside is the subordination of social status, but only in a vague impulse to behold an emanation of the last century in its selectness, to capture the stay of the individual who has already quit the world in the atmosphere of the passed. Who and what he was once: worker, intellectual, commissar, basmach, communist, etc. does not matter, because canvasses in the silk-screen technique are, according to Fergana culturologist Alexander IvanovichKuprin, a testifying fact of the art itself in its providential substance when the native is higher than the true and just, by transfer of the image to the publicity, so that it could become, for at least someone, a part of time regained. As Rilke said, «once means now». The project «The sepia of non-mention» as an object of exposition in the exhibition hall establishes a kind of a script of photographic anonymity of authorship in the gap between the historical and mythological existence. It is almost a humble will of supreme powers to slightly open to us the fleetingness of the last perception of the world in the point of what it once was with you in the body of the father, mother, close friends and relatives. In addition, black and white fluids in the screen visibility of sheets are in the renovated print in the elusive intention of contemporary art to assign a certain place of fixedness, where a mark of the instantaneous becomes a message of possible.
Thereby, the facial statics of photos dissected by the anonymity of scratches, swellings, cut-downs and negligence of darkening stains awakens by the figurativeness of ordinary tranquility and genuineness of the inescapable everyday practice. We hear a man’s voice on the air of the exhibition «broadcasting» from the loudspeaker aluminum case; he focuses the nimbus of the hospitable-to-strangers case in the amalgam of faded photos. His reading reproduces the effect of visual navigation on the other side of the event, «where the things agreed before you to be considered as the other.» In addition, the voiced performance relays the call signs of the poetic text again and again and mimetically reproduces the metaphorics of a fragment from Jean Cocteau’s film «Orpheus». It should be noted that the pixel grid of the stencil print on the surface of bleached coarse calico sort of directs the fleshliness of fabric tissues to be a match for the biblical shroud or the grave-clothes of a forgotten Sufi and seems to be likened to an empty shot which keeps the starched heat of first love. In a rectangular hall, a telegraph pole leaning against the metal frame of the red bicycle and a stumpy hanging of sheets on the clothesline keep within an object conception of the visibility of the installation as a mystery of place in the eventlessness of an old courtyard, this is a response, bringing to us a documentary look around in the cavity of the warmth of the widespread reticence. Peering into the whitishness of the images you invariably recognize a distance of unattainable proximity of simple things welcomed by a shape-generation force of the creative act, which, in fact, every time changes in a new way the optics and the very understanding of the subjects. This project consists in the idea of the necessity to fix a sign of the very impossibility of art to influence anything and in the urgency of the poetic voluntarism to recode itself in the sources of the same vibration. This is the internal sharpening of the photographic matter involved in waiting for the inevitable moment when the cooing air will manifest itself by the face of growing dusky sepia. On top of all, in one of the photos, I remember, there was a wooden porch, which was not even noticed in childhood , and only after a long span of time you suddenly realize that it was a donation of an imperceptible flash in the then sensation of your parents and loved ones. The sunlight, the gate, the yard, neighbors, the red dog called Keshka, the vineyard twining on the roof of the house, the room cool in the summer heat, a ditch on the side of the road, withered grass along the sidewalk, a corner of the house at the intersection of the quiet streets, unhurried conversation with a friend etc. These signs have uttered into our mouths a momentary this-sidedness of the dust patronized by the dust itself in the offering of our appearance at the altar of the with a portrait semblance to the others and the Other.

The text by Vyacheslav (Yura) Useinov edited by ShamshadAbdullayev.

Project by Vyacheslav Useinov and ShamshadAbdullayev.

И ещё несколько фотографий с выставки.

Выставка продлится до 27 февраля 2017 года.

1 комментарий
  • arslan:

    Думка очередная – о дворике на планете Фергана.
    1. Признаюсь, относился к инсталляциям и перформансам с предубеждением через призму известного пошлого анекдота. Стыдно! Раскаиваюсь после того как увидел инсталляции/перформансы последнего года – от «Остановки» (о которой уже писал) и до «Сепия неупомянутости» (Cм. в Инете этот проект В. Усеинова и Ш. Абдуллаева, Если кого-то не упомянул – добавьте в комментариях). О «Сепии…» расскажу чуть далее в своих впечатлениях. Б. м. они не совпадут с задумками авторов и кураторов выставки, но в искусстве так и должно быть — впечатления зрителей должны быть разнообразнее задумок авторов.
    2. Несколько «околотеоретических букаф» об инсталляции и перформансе как таковых. Шайтан! Завораживающее зрелище в его особенностях. Если живопись и графика – привычные двумерные формы – плоскости для рассмотрения со стороны, то инсталляции – 4-мерны (три оси измерения по объему и ось времени). В это пространство можно войти – как в спектакль с готовыми декорациями, где ты сам себе сценарист, режиссер, актёр и, обязательно сам себе зритель! (И, конечно, можно выйти из этого пространства, слава Богу, если тебя начнёт бросать из сторону в сторону в поисках выхода из лабиринта простыней, как в «Сепии….», перед которыми потомки растерянно позируют на фоне фотографий своих предков. Фотографии увеличены на простынях, которые висят по всем двору на пересекающихся верёвках как оси времени. Эти оси:
    • начинаются где-то в прошлом;
    • и протягиваются в будущее, где этого потомка не будет, и где он сам станет «прошлым».
    Почему «растерянно» позируют. Потому что потомки стоят с широко открытыми счастливыми глазами, чувствуя, как эти оси времени медленно пронзают их, «сшивая» с предками и будущими потомками.
    2. Почему «дворик»? Потому что в замкнутом пространстве висят простыни на веревках, как в обычном дворике. А на простынях лица соседей по дворику, которые колышутся от дуновений воздуха (и простыни, и люди). Люди, которые очень давно и очень недавно жили в этом дворике – дети, родители, дедушки и бабушки, друзья.
    3. Почему «планета»? Потому что:
    • одним концом от центра-полюса дворика и другим концом на «общем» для детей двора велосипеде лежит меридианом телеграфный столб, он же стрелка часов, отмеряющая время истории этой планеты и его двора;
    • потому что на фотографиях узбеки, русские, поляки, корейцы, евреи и пр. породнившиеся соседи по двору и планете;
    • я чувствовал себя инопланетянином в этом дворике;
    • вокруг меня звучала речь из громкоговорителя, которая была непонятна по смыслу, но околдовывала как речь проповедника с другой планеты.
    В заключение. Для чего и для кого эта моя «инсталляция из многа букаф»? А для чего летают на другой конец планеты и на другие планеты? Чтобы делиться восторженным ужасом и ужасным восторгом с такими же как я.
    Ах, да, кто-то спросил, а почему «Фергана»? А где же ещё!?

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Разрешенные HTML-тэги: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Email: *